hepekmanijak

ČOVEK U NESKLADU

Zar je ptica kroz harizmu dobra?

Što curi niz ruke od govana svih!

Vodene si bombe našao proslog leta,

pa bacaš iz daljine....Ohh kakvog li pseta!

Kakve su to glave što iz peska vire?

Urokao si se pa si srao u prašinu!

A ti kažeš onda....kamo dalje prike,

U prevodu....ej rođače kupi mi tike!

Jebao te semafor što ti pali svetlo,

od tvojih svirena svi su budni sada

i stremljenja u noći i devičanski veo,

lupaš brate kao da si bunike jeo!

Jebali te pločnici u odsjaju svi

i tvoji ortaci kosijaneri ti,

što muda po podu kao budale voze

i bekrija Mita što je jebo koze!

A oči što bacaš kao neka budala,

a Cabula jadan ne može da pokupi,

bedna ti je furka i po malo prosta

kao kada plodiš kurve ispod plavog mosta!

Fa-fa-la ti neka što prosi na cesti,

ti na uglu jadan stojiš sasvim trom,

o čemu ti pevaš o da mi je znati?!!

Pravi si ti som !!!

Sjebana ti je svest od krugova raznih,

pa utehu tražiš u punjenoj ptici,

sjebao te i Jura

jer se nisi svideo ni njegovoj pici !

Ni „Laza“ ni „Mika“ ne mogu mu pomoći,

za njegovu boljku ovde leka nema,

ode on daleko da nađe novu curu

i što pre zaboravi Stublića Juru !

Sada leži mrtav negde u daljini,

u nekom kanalu telo njemu truli.....

neka pričaju svašta, mogu i da seru

ali umazane ruke BRZO SE PERU!!!

MUHAMEDOMANIJA

Čuj sada moj šugavi brate,

prljavi, bedni, glupi i jadni,

nemaš mnogo znanja i volje,

pa čuj sada šta je za tebe bolje.

Ono što ne znaš..... iskusno skreni,

odbaci i mrzi sve što je tuđe,

Alahu se sada ti okreni

a po turu 25 podaj ženi.

No, to sve tebi nije dosta,

ogradio sebe od drugih jesi

ali sada moraš pokazati svima

inferiornost moraš sakriti od „oca i sina“.

Pošto jako smrdiš..... tu dileme nema,

sunet je tu, zato nema brige,

peri se često, lojana si ljiga,

da ljudi ne pomisle da si ciga.

Pošto živiš bedno u kući od blata,

građevine zidaj, šareno u svili

da u davna vremena neko ne pomisli,

pa oni ovde nisu ni bili.

A sve brige neka muče drugi,

ti si sada pod štitom moćnim

a ja sada odoh malo u šetnju....

tu....u obližnju Meku, na pivo i kleku!!!

EHO ODRUČENOG STAVA

Prazne misli ljudi od papira,

za penkalom oni sada teže,

frulas ih doziva ali on ih neće,

lažnim osmehom leđa im okreće.

No i pored toga u stado ih goni

raspećem ih drži na okupu jadne,

ponosito idu, skoz onako bedni,

konvenciju prostu da ispune, čedni.

Nebeske visine za uzvrat im nudi,

samo da istraju u neznanju svome,

pa će otac sina duhom da ponudi,

a vodicom svetom da osveti ćudi.

ŽUPAN(I)JA

Blagorodna u srcu je nama,

mila Župa kao da pleše sama,

uvek sveža, Suncem obasjana

puna ljudi veselih jarana.

Krembilni su većinom ti ljudi,

toliko ljudi dade duplo mudi.

Muda svoja nose oni često,

ali menjaju tako retko mesto.

Neznanje je njima blagostanje,

vesele se idu na oranje,

frontove probijaju lako,

posvađaj, zavadi i ubi bato.

Računaju koliko im treba,

svako ima parče svoga neba.

Žene su im prava nežna bića,

spremaju im i jela i pića.

Ne poštuju oni njih mnogo,

tako mora, jer su dati bogom.

RUŽNI PUPOLJAK NA VRATIMA RAJA

Blaženi papa Jovan sam Pavle

Ali da si kurva, stvarno nisam znao,

pusti sada sirotinju bednu,

želim te odmah, meku i čednu.

Priđi mi, liži ga mila

bičeš ti anđeo Pakla,

Ohhh i već jesi čim si ga takla.

Poslušna jesi ali prići kesi,

stavi je samo zbog lepše poze,

a i mnogo si stara pa sve zaudara.

Ohhh bella moja bićeš ti sveta,

ja Karol Jozef ližem ti skute,

Blažena Terezo od Kalkute.

ON

Bio je letnji dan, sveže veče i mir,

kada otac reče pogledaj sad obratiće se on.

A ja sam video masu ljudi, kliču i tapšu svi,

a ON stoji gore iznad njih, oštar i glasan sav.

Nisam razumeo šta on to priča dok ječe svi,

veselje i radost na licu im, po neki viču sloboda, mir

i gromki aplauz svih.

Kada deset godina navrših tek

i pokret igre zaboravih već, prle i tihi,

družina sva, drug do druga i sa njima ja

na dnevniku pojavi se ON.

Glasno reče sada idemo svi,

ja svatih teča, ujak i stric

da brane nečiji dom, tako naredi ON.

Bilo je proleće i sunčan mart,

u školi smo se igrali mi,

kada proču se vest da sutra je školi kraj.

Radosti, sreće, bilo je u srcu svih,

veselje dece, sloboda, hir

i život nam pokaza kakav je ON.....

Ali opet TV i ista priča i opet ON,

Govoru više i nije sklon,

tako je to kad je na tronu ON.

Prle, tihi, teča i stric

ali on vuče konce, ON priča vic.

I opet isto......galama, huk

svuda je vruće, vetar i dim

baš kao i onaj letnji dan, obrati se ON.

Reče da mora otići sad, malo je kasno i nije mlad,

ozbiljo lice, po koji jad

ali snažan je i ON sad.