W.F.W.B.W

W.F.W.B.W

Vreme sreće, vreme čuda,

zalutale misli šetaju svuda.

Od mraka se ne vidi ništa

od svih silnih paperjastih kiša.

Ko to ne daje da se sreća budi,

ko to ruši san o sreći ljudi?

U daljini neko frulu svira

prostim tonom stadu srce dire.

Kao list što u jesen padne,

pohitaju za njim cudne misli,

misle da je bolje biti isti,

pa slede list otpao čisti.

Nije lepo ostati na grani,

otišao je onaj sto nas hrani,

do povratka vremena mu treba

a za njih nema parče slatkog neba.

Neznanje, prostakluk sve njih vodi,

zalutaju po koji i dobri,

pa umesto dela svoga neba,

jedna karta samo njima treba.