JEDNOJAJČANI SISTEM

JEDNOJAJČANI SISTEM

Rodio se u čudu, ni sam ne zna zašto,

preživeo teško boleštinu svu,

kroz život je on krenuo da plovi

i eto ga........... bas tu.

Otac ga je tukao,silovao mu mati

alkohol je pio kao da je lud,

pametovao je mnogo a hrabar je bio,

kazu mamin sin je čudan san tad’ snio.

Umetnost je njemu bila prva ljubav,

sve do slavnog Beča i fenjera tih,

u rukavu bas i nije imao keca,

po malo je tugovao kad mu kasni meca.

Živeo je tako još godinu neku,

dok ne reče sebi: “ti zivis k’o smrad”,

svojih niskih strasti odrek’o se tad,

sifilis je poneo a bio je mlad.

Posle svega toga on hrabro odluči,

da u vojsku stupi za kralja i san,

pa da jednom osvane taj dan,

da na reci Seni dosanja svoj san.

A kad mladost prođe i poraz nadjača,

ljutito odluči da promeni sve,

rece Adolf sebi: “Rukave zasuci”,

pa uz lepu priču staćeš na kraj muci.

Zbog te ljute borbe ćorku je napipao,

tu dohvati malo i homo po guzi,

sa perom u ruci lakše priđe muci,

u stilu Mein Kamph vreme ti utuci.

Kad’ izađe vani s pocepanim čmarom,

on goluba pusti javnost da ga čuje,

glasovito........glasno protivnike pljuje,

bezobzirno,drsko a Staljin ga psuje.

No i pored toga reči nikad dosta,

na trgove ljude izveo je sad,

pa im priča priče kako je to bilo,

kad’ je nekada davno Adolf bio mlad.

priča beše lepa zavoleše je ljudi,

i staro i mlado primi je ka duši,

poenta je bila Ješu da uguši,

da založi vatru a dim da se puši.