ON

ON

Bio je letnji dan, sveže veče i mir,

kada otac reče pogledaj sad obratiće se on.

A ja sam video masu ljudi, kliču i tapšu svi,

a ON stoji gore iznad njih, oštar i glasan sav.

Nisam razumeo šta on to priča dok ječe svi,

veselje i radost na licu im, po neki viču sloboda, mir

i gromki aplauz svih.

Kada deset godina navrših tek

i pokret igre zaboravih već, prle i tihi,

družina sva, drug do druga i sa njima ja

na dnevniku pojavi se ON.

Glasno reče sada idemo svi,

ja svatih teča, ujak i stric

da brane nečiji dom, tako naredi ON.

Bilo je proleće i sunčan mart,

u školi smo se igrali mi,

kada proču se vest da sutra je školi kraj.

Radosti, sreće, bilo je u srcu svih,

veselje dece, sloboda, hir

i život nam pokaza kakav je ON.....

Ali opet TV i ista priča i opet ON,

Govoru više i nije sklon,

tako je to kad je na tronu ON.

Prle, tihi, teča i stric

ali on vuče konce, ON priča vic.

I opet isto......galama, huk

svuda je vruće, vetar i dim

baš kao i onaj letnji dan, obrati se ON.

Reče da mora otići sad, malo je kasno i nije mlad,

ozbiljo lice, po koji jad

ali snažan je i ON sad.